ЗОРАН КОСТИЋ рођен је 1948. године на Цетињу. Основну школу и гимназију похађао је у Никшићу и Крушевцу, а Филолошки факултет у Београду. Пише поезију, драме,
ЗОРАН КОСТИЋ рођен је 1948. године на Цетињу. Основну школу и гимназију похађао је у Никшићу и Крушевцу, а Филолошки факултет у Београду. Пише поезију, драме, приповијетке, есеје а преводи поезију и прозу са руског на српски језик. Објавио је 20 књига стихова (неке и у више издања), 3 књиге драма и 12 књига превода прозе и поезије (Пушкина, Љермонтова, Буњина, Хајрузова, Љатињина, Слипенчука између других). Треба посебно издвојити двојезично издање његове књиге превода Тридесет руских пјесника (2020).
Неке од драма Зорана Костића постављене су и играју се на сценама Републике Српске, Србије, Русије и Бјелорусије. За своја Књижевна остварења добио је више домаћих и међународних признања. Поетска и драмска дјела Зорана Костића превођена су на двадесетак свјетских језика, а већи број његових пјесама и поема заступљен је у угледним антологијама српског и југословенског пјесништва.
Живи и ради у Бањалуци.
ГОРАН М. МАКСИМОВИЋ (Фоча, 1963), редовни професор за област Српске књижевности 18. и 19. века на Филозофском факултету Универзитета у Нишу. Дипломирао је на Филозофском факултету у Сарајеву, а магистрирао и докторирао на Филолошком факултету у Београду. У два изборна мандата био је декан Филозофског факултета у Нишу (2010-2016).
Издвајамо објављене књиге научних монографија и расправа:
Умјетност приповиједања Бранислава Нушића (1995), Магија Сремчевог смијеха (1998), Домановићев смијех (2000), Српске књижевне теме (2002), Тријумф смијеха – комично у српској умјетничкој прози од Доситеја Обрадовића до Петра Кочића (2003), Свијет и прича Петра Кочића (2005), Критичко начело (2005), Искуство и доживљај (2007), Комедиограски Орфеј и други огледи (2010), Идентитет и памћење (2011), Критичка гозба (2012), Казивање града и други огледи (2014), Симо Матавуљ и Бока Которска (2018). Саставио је антологију љубавне лирике српског романтизма коју је под називом Никад није вито твоје тело објавила Српска књижевна задруга 2005. године.
ЈОВАН ПЕЈЧИЋ рођен је 1951. године у Бошњацу код Лесковца, Србија. Критичар, историчар књижевности, есејист, антологичар. На Филозофском факултету у Нишу предавао је од 1996. до 2015. године Српку књижевност ХХ века. Радове из области критике, историје и теорије књижевности објављује од 1969.године.
Главна дела: Заснови Глигорија Возаровића. Монографија (1995, 2009); Простори књижевног духа. Студије (1998); Милан Ракић на Косову – завет, песма, чин. Монографија (2006); Почеци и врхови: српска књижевност и њена историјографија (2010); Поетика књижевног разговора. Монографија (2012); Критика као избор и раговор с Црњанским. Одабрани осврти (2016); Српски песник. Милан Ракић и Косово. Монографија (2016); Узајајамности и раскрснице. Одабрани огледи (2018); Поезија и свето. Српско духовно песништво 1 (2019); Путеви српске науке и књижевности. Одабране расправе (2020).
Антологије: Антологија српских молитава, / XII-XX век/ ( 2000, пето изд. 2005); Приону душа моја: Молитве Светога Саве / Молитве Светоме Сави (2002, 2014); Антологија српских похвала / XII-XX век / (2003, 2006).
Приредио је и критичким коментарима опремио 27 дела српских аутора: песника, критичара, беседника, теолога.
Живи и ради у Београду.
ДУШКО ПЕВУЉА (1976), рођен је у Бањалуци. Професор је на Филолошком факултету у Бањалуци на Студијском програму српског језика и књижевности. Бави се историјом и поетиком српске књижевности. Обављао је дужност потпредсјеника Друштва наставника српског језика и књижевности Републике Српске. Био је главни уредник књижевне ревије Змијање и часописа за књижевност и културу Крајина. Члан је редакције Прилога настави српског језика и књижевности, и главни уредник часописа за философију, филологију, науку и умјетност Српски преглед.
Приредио је четрдесетак дјела српских писаца и објавио следеће ауторске књиге: Обнова србистике, хрестоматија (2013), Повртак србистици (2015), Разгоцори (2015), Мотив слободе у књижевном дјелу Петра Кочића (2018), Читање поступака (2018), Приповиједачки свијет Светозара Ћоровића (2019), Читање поетика (2020) и Књижевна историја и национална филологија (2020).
РАНКО ПОПОВИЋ рођен је 1961. године у Залому код Невесиња. Школовао се у Сарајеву, гдје је 1985. дипломирао на Филозофском факултету. Магистрирао је 1990. на Филолошком факултету у Београду, а докторирао 2005. на Филозофском факултету у Бањој Луци. Запослен је на Филолошком факултету Универзитета у Бањој Луци, у звању редовног професора за предмет Српска књижевност 20. вијека. Исти предмет предавао је и на Филозофском факултету Пале Универзитета у Источном Сарјеву до јуна 2018.
Аутор је књига Завјетно памћење пјесме (2007), Чин препознавања (2009), Горка ведрина Истока. Хумор у Андрићевим романима (2012), Парадокси и молитве (2013), Ризничари и памтитељи (с групом аутора, 2013), Трагедија без катарзе (2014), Ријечи за сретање (2014), Пјесник великог помирења. Особености умјетничког израза Бранка Ћопића (2015), Читати и бити (2017), као и монографије Педесет година Позоришта Приједор (2005). Саставио антологију српског пјесништва о националном страдању у двадесетом вијеку Ми знамо судбу. Приредио је Дјела Владимира Настића у четири књиге (2007), студију Јована Радуловића Славно доба Мостара (коауторски са Д. Мастиловићем, 2010), Дела Николе Кољевића у шест томова (2012), Изабрана дела Бранка Ћопића у пет томова (2015), Сабране радове Тома Братића у два тома (коауторски са Д. Мастиловићем, 2016), а као приређивач и уредник потписао је двадесетак хрестоматија, те научних и белетристичких зборника.
ЗА СРПСКИ ПРЕГЛЕД ПИШУ:
Војислав Коштуница, Мило Ломпар, Драган Стојановић, Данило Баста, Петар Милосављевић, Бранко Летић, Станиша Тутњевић, Јован Делић, Горан Максимовић, Јован Пејчић, Владан Бартула, Зоран Арсовић, Здравко Миовчић, Ђорђо Сладоје, Рајко Петров Ного, Гојко Ђого, Ђорђе Нешић, Милутин Мићовић, Чедомир Вишњић, Матија Бећковић, Миро Вуксановић, Радомир Уљаревић, Мирослав Алексић, Драга Мастиловић, Бранко Стојановић, Ђорђе Вуковић, Вера Милосављевић, Татјана Богојевић, Драгољуб Којчић, Драган Хамовић, Наталија Лудошки, Душан Иванић, Никола Поплашен, Боро Капетановић, Боривој Чалић, Марија Кнежевић, Андрија Радуловић, Горан Гојковић, Раде Симовић, Милосав Тешић, Милован Данојлић, Љиљана Мачкић, Радован Караџић, Емир Кустурица, Ирена Арсић…